У просторијама Еколошког центра „Радуловачки“ Покрета горана Војводине у Сремским Карловцима, покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић састао се са председником Покрета горана Војводине Алексом Јефтићем, с којим је разговарао о реализацији програма „За чистије и зеленије школе у Војводини“ и учешћу Покрајинског секретаријата у том програму.   Акценат је стављен и на одрживи еко-туризам, који сада представља важан аспект рада Покрета горана, а који, поред екскурзија и излета у природи, подразумева и вожњу катамараном и кануима на Дунаву и бициклима кроз Сремске Карловце.   Покрет горана Војводине је једно од најстаријих еколошких удружења грађана у Србији, непрофитног је карактера и основано је1960. године, када су чланови као циљ имали друштвено одговорно учествовање у одрживом развоју и афирмацију енергетски ефикасног пословања. Покрет је заступник едукација, сарадње, те волонтерског активизма у области одрживог развоја и заштите животне средине, али и веома атрактивног и самоодрживог еко-туризма.   „Покрајински секретаријат је подржао Покрет горана Војводине кроз програм запошљавања, односно спровођења јавних радова. Нама је основно да сачувамо пре свега природу, да би она могла да буде туристички производ, јер Војводина то и јесте у оквиру Републике Србије и важно нам је да се води рачуна о заштити животне средине. Идеја је да наставимо са пружањем подршке Покрету горана, јер нам недостаје и шума, али и култура очувања животне средине, а заједно треба да предамо бољу планету нашим потомцима“, рекао је секретар Иванишевић.   Он је додао да је еко-туризам веома важан у целокупној туристичкој понуди Војводине.   „Да бисте привукли туристе, морате да им понудите више да би они одабрали мали сегмент онога што их интересује. Показатељи у туризму за ову годину говоре да смо успели да привучемо велик број туриста. Оно што ће свакако бити део програма развоја туризма АП Војводине у наредне четири године јесте еко и цикло туризам, потом верски и културни туризам, а Сремски Карловци управо обједињују више врста туризма“, навео је Иванишевић, нагласивши да би о Сремским Карловцима превасходно требало говорити као о посебном полазишту заједничке историје овог краја.   По обиласку просторија и смештајних капацитета Еколошког центра, разговарало се и о самој имплементацији програма „За чистије и зеленије школе у Војводини“, у ком уз још пет покрајинских секретаријата, Покрета горана Војводине, ЈП „Војводинашуме“ и Градске управе за заштиту животне средине Новог Сада, активно учествује и Покрајински секретаријат за привреду и туризам.   Менаџер Еколошког центра „Радуловачки“ Никола Благојевић говорио је о самом значају програма, истичући да он постоји већ 12 година и да је у њему до сада учествовало више од 70 одсто свих васпитно-образовних установа са подручја АП Војводине, са циљем развијања и унапређења рада у области заштите животне средине.   Од јуна текуће године, Покрет горана Војводине у Сремским Карловцима организује једнодневне излете у заштићеним подручјима природе за награђене васпитно-образовне установе у оквиру овог програма за школску 2021/2022. годину.   Ове године Покрет ће доделити награде за 28 васпитно-образовних установа, са циљем упознавања природних вредности Националног парка „Фрушка гора“ и Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит“, а предвиђен је и обилазак градског језгра Сремских Карловаца и вожња туристичким катамараном по Дунаву. У протеклој, 2021. години, награђено је 49 васпитно-образовних установа које су учествовале у програму „За чистије и зеленије школе у Војводини“.   Председник Покрета горана Војводине Алекса Јефтић истакао је да то удружење настоји да створи амбијент за активно и одговорно учешће заједница у одрживом развоју, кроз образовање, волонтерски рад, промоцију, јавно заступање и сарадњу на свим нивоима, те да је Еколошки центар сам по себи велик искорак у туристичком, рекреативном и едукативном смислу, те да је веома важно да што више доносилаца одлука и шира јавност имају увид у његов рад и капацитете.   Војвођански горани су посадили преко 10 милиона садница, на преко 340.000 хектара широм земље, док је више од два милиона људи учествовало у њиховим програмима, од акција пошумљавања до образовних и волонтерских акција.