Музејска активност у Бачкој Тополи почиње 1970. године када се јавила идеја о оснивању самосталног музеја. Како смо писали у претходном тексту који је био посвећен оснивању Музеја општине Бачка Топола, захваљујући неколицини грађана који су истраживали локалну историографију, првобитно су створена четири такозвана „мини музеја“. Међу њима били су завичајна кућа, ковачко - коларска радионица, ветрењача и Музеј коњарства у Зобнатици. На челу ових „мини културних институција“ био је архитекта др Имре Харкаи.
Ковачко - коларска радионица
Ковачко-коларска радионица у Бачкој Тополи представља један од четири поменута мини музеја а уједно је и јединствен објекат ове врсте у нашој земљи. У радионици су заједно радили колари и ковачи а поменута два заната у Бачкој Тополи имају веома дугу традицију која датира од самог насељавања у 18. веку.
Због трговишног карактера града, ковачи су у Бачкој Тополи увек били признате занатлије. Чак 32. ковачке радионице функционисале су 40-тих година XX века и две ковачке радионице. Ове занатлије бавиле су се многим стварима, од поткивања коња до израђивања фијакера. Пошто су кола заједнички израђивали, ковачи су израђивали металне, а колари дрвене делове, и радионице су углавном биле подељене на два дела.
На два дела подељена је и ова радионица, која је саграђена у другој половини XIX века, и која данас функционише као музеј. Централно место заузимају ковачки мех и пећ за жарење. Изложбени материјал је обиман и вредан и на другом месту се не може наћи. Радионица се налази под заштитом државе.
Музеј коњарства Зобнатица
Један од четири мини музеја је и Музеј коњарства у Зобнатици основан 1896. године. Музеј коњарства је по много чему јединствен јер је изграђен у облику копита и некада је био каштел породице Терлеи који је данас преуређен у хотел.
Музеј припада категорији специјализованих музејских установа. Његову делатност чини прикупљање презентација предмета и докумената из области коњарства и коњичког спорта, у сарадњи и под стручни надзором Историјског архива и Градског музеја из Суботице.
Музејски фонд садржи различите врсте документационе грађе, слике, карте, трофеје, пехаре и признања, као и друге предмете везане за историјат узгоја коња и коњичких спортова. Стална поставка прати време од настанка ергеле, опрему од римског доба, важне декрете који су мењали судбину коњарства, а могу се видети и кочије, препариране животиње и сав пратећи коњски прибор. У оквиру имања смештена су и два атељеа намењена „Уметничкој колонији Зобнатица“, основаној 1947. године.
Завичајна кућа
Завичајна кућа у Бачкој Тополи једна је од четири мини музеја захваљујући којима је оживела музејска активност у Бачкој Тополи. Овај објекат саграђен је 1843. године, са зидовима од набоја и покривен је трском. У оквиру Завичјане куће приказана је традиционална архитектура овдашњих људи почев од детаљних форми до животног простора. Реч је о типичној панонској троделној кући. Уређена је немештајем са краја 19-ог и почетка 20-ог века. Налази се на оригиналном месту где је и направљена.То је била газдинска кућа чији су власници газдовали на четрдесет јутара земље.
Ветрењача
Иако је данас сачувана само једна, у Бачкој Тополи крајем 19-тог века функционисале су чак четири ветрењаче. Она која је сачувана променила је крајем 80-тих година оригиналну локацију и премештена је на обалу Зобнатичког језера.
Бачкотополска ветрењача, слично структури производње која се одвија у њој, ветрењача је подељена на три нивоа. На првом нивоу се може подешавати раздаљина међу каменовима за млевење, а и крајњи производи су се враћали на тај ниво. У ветрењачи је становао и млинар.
На другом спрату се одвијало само млевење, тамо су постављени каменови за млевење и сандуци за жито и кукуруз. На трећем спрату се налази механизам за пренос снаге, који омогућује да се једним окретањем лопата ветрењаче млински камен окрену седам пута. Ветрењача од 1987. године функционише као музеј и споменик је млинској индустрији.
Пројекат „Породица Краи и култура Бачке Тополе“ суфинансира Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
