cropped-cottage-g9256254a0_19201.jpg
Шарене чарапе у знак подршке особама са Дауновим синдромом

Поводом Међународног дана особа са Дауновим синдромом у инклузивном клубу "Звуци срца" уприличена је радионица "шарених чарапа" у којој су учествовали корисници клуба и ђаци ОШ "Матија Губец" из Таванкута. У овом клубу кафу ће вам послужити Ивана и Данијел, насмејани и увек добро расположени млади људи. Много времена проводим овде.

 

Служим госте, кувам им кафе. У клубу "Звуци срца" се одлично осећам, људи који ту долазе су љубазни, добри и лепи, а такве су и моје колеге - прича нам Данијел Вранешевић - Волим овде да проводим време, не иде ми баш најбоље кување кафе, али учим. Оно што ми иде од руке је комуникација са гостима и зато и волим овај клуб, јер ми омогућава да проводим време са људима - надовезује се Ивана Петковић. Њих двоје данас су били домаћини радионице "шарених чарапа" у оквиру које су, заједно са својим пријатељима из ОШ "Матија Губец", спајали различите чарапе, а потом их делили суграђанима у центру града.

- Сваке године обележавамо овај дан, јер желимо да наши ученици схвате да постоје различити, а једнако вредни људи. Порука данашњег дана је да особе са Дауновим синдромом треба да подржавамо свих 365 дана годишње, а не само 21. марта - истакла је Станислава Стантић Прћић, директорка ОШ "Матија Губец". У знак подршке особама са Дауновим синдромом шарене, распарене чарапе обукла је и Миланка Kостић, чланица Градског већа задужена за област образовања и културе. - Данас шаљемо поруку заједништва, разумевања, подршке, љубави и толеранције. Сви ми треба да омогућимо особама са Дауновим синдромом да искажу своје потенцијале на најбољи могући начин - прича Kостић

- Локална самоуправа последњих година интензивно ради на томе да се унапреди социјална и образовна инклузија кроз разне механизме развоја који ће помоћи особама са тешкоћама у развоју и њиховим породицама.

Председница Удружења "Аутизам" и иницијатор оснивања клуба "Звуци срца", Сузана Скендеровић поручује да су се млади са различитим видовима тешкоћа у развоју сјајно снашли у послуживању гостију.

- Они то заиста могу! Не могу да раде осам сати дневно, али могу три или четири сата. За ова два и по месеца, колико клуб функционише, доказали су да могу да комуницирају са гостима, да им пожеле добродошлицу, да их услуже, припреме им добру кафу или чај. Недавно су почели да производе сапуне, и то им иде феноменално - објашњава Скендеровић - Они нам свакодневно поручују да могу да раде, само им треба пружити прилику. У Суботици има послодаваца који су заинтересовани да заспошљавају и особе са тешкоћама у развоју, само је потребно да се пронађе законска могућност, односно начин да се то и реализује.

Инфо: subotica.com

 

sr_RS
sr_RS