Паљењем се развијају високе температуре, чиме се површински слој земљишта претвара у пепео и прашину, коју односе ветрови и спирају кише, тако да нестаје слој најважнији за доношење рода у наредним годинама. Паљењем се убијају сви живи организми земљишта који имају незаменљиву улогу у исхрани биљака преводећи биљна хранива из ђубрива у облике приступачне биљкама, врше разлагање органских материја земљишта. Спаљивање стрних усева, смећа и биљних остатака забрањено је законом о заштити од пожара. Лице које изазове пожар дужно је да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције. Пољопривредно газдинство које врши спаљивање жетвених остатака губи право на подстицајна средства у пољопривреди у периоду од две године. Физичко лице које спаљивањем стрних усева, биљних остатака и смећа на отвореном простору изазове пожар, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 динара, а правно лице казном у износу од 300.000 до 1.000.000 динара. Заоравањем се биљни остаци укључују у процес кружења органске материје у земљишту, побољшава водни режим земљишта, олакшава каснија обрада земљишта и борба против корова. Спаљивање биљних остатака доводи до неконтролисаних пожара на отвореном. Сачувајмо људске животе, материјалну имовину и животну средину! Инфо: vojvodjanski.com