Када је лоза Краијевих остала без мушког потомка, њихово место 1852. године заузима грофовска породица Зичи.
Тада је насеље почело полако да се опоравља. Прва је 1888. године обновљена римокатоличка црква која је саграђена 1764. године. Иако је реконструисана, ипак зуб времена учинио је своје па су се надлежни одлучили за изградњу нове, у јулу 1905. године.
Министарским указом 1904. године насеље добија назив Бачтопоља па је поново преиначен у Топоља. Већи део града бива уништен у огромном пожару 19. априла 1906. године.
Међутим, како кажу историјски подаци, доласком српске војске под патронатом француских снага 1918. године, отвара се ново поглавље у историји Бачке Тополе.
Тај нови живот трајао је све до априла 1941. године када су мађарске јединице у року од неколико дана поново заузеле целу Бачку. Период обновљене мађарске владавине потрајао је кратко, до 18. октобра 1944. године, када су град заузели Партизани подржани совјетским јединицама. Од тада се Бачка Топола налази у Србији.
Иградња цркве и оснивање бачкотополске парохије
Православна црква у Бачкој Тополи изграђена је 1940. године, али је парохија бачкотополска основана раније, после Првог светског рата, када су солунски добровољци са Добруџе и Кајмакчалана, одлуком тадашњих државних власти почели насељавати пределе Бачке, нарочито у срезу бачкотополском.
- године за свештеника новоосноване парохијепостављен јеГеоргије Угришић, који почиње стварати ову парохију и црквену општину Бачка Топола.
Све до изградње зграде Богомоље 1932. године, богослужења су се служила у сали Грађанске школе а доласком за пароха бачкотополског Петра Димитријевића настаје сређенији рад на подизању Цркве и парохијског стана.
Захваљујући његовом залагању у овом раду, а уз обилату помоћ његових сарадника Милоја Стајића и Димитрија Дебељевића као и многих других, отпочела је и са успехом завршена акција сакупљања добровољних материјалних прилога. Тадашњи министри Станковић и Бешлић допринели су великим новчаним прилозима да се изгради храм у српско-византијском стилу а њима се прикључио и Бан Дунавске бановине Светислав Рајић.
Саграђена и освећена црква није дуго служила својој сврси. Након почетка Другог светског рата и уласка Мађара у Југославију долази до тоталне депортације свих оних који нису били рођени у Бачкој.
Новоизграђени српски православни храм преузимају месни римокатолици и преуређују у своју богомољу. У поседу римокатолика била је све до ослобођења 1. априла 1945. године када је одлуком Епископа бачког др Иринеја Ћирића постављен за свештеника Мирослав Саџаков дотадашњи парох у Гардиновцима. Повратком из логора српскога живља, парохија наставља свој живот. Храм је генерално обновљен у периоду од 1993. до 1998. године.
1.децембра 2004. годинеза пароха долазиСрбислав Стојанов, који је започео рестаурацију и обнову постојећих просторија и подизање новог парохијског стана.Пројекат „Породица Краи и култура Бачке Тополе“ суфинансира Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
