Овогодишње, тридесето издање Фестивала европског филма Палић, одржаће се у традиционалном фестивалском термину, од 15. до 21. јула на Палићу и у Суботици, у организацији Отвореног универзитета Суботица. Фестивал се ове године одржава на више локација, међу којима су јединствена Летња позорница на Палићу, као и биоскопи Еуроцинема, Абазија и Лифка. На конференцији за новинаре поводом одржавања фестивала објављени су добитници овогодишњих награда “Александар Лифка” за изузетан допринос европској кинематографији – глумац Богдан Диклић у категорији домаћих стваралаца и редитељ Андреас Дрезен у категорији иностраних стваралаца. Овогодишњи добитник Регионалне Лифке је глумац Никола Ристановски из Северне Македоније. На конференцији за медије представљен је и програм две такмичарске селекције - Главног такмичарског програма и такмичарског програма Паралеле и судари. Глумац Богдан Диклић (Бјеловар, 1953) остварио је више од 150 улога на филму и телевизији. Прославио се улогама у низу југословенских филмова, али и филмова земаља насталих распадом СФРЈ. На филму је дебитовао 1976. у филмовима “Девојачки мост” и “Војникова љубав”, а наставио улогама у “Мирису пољског цвећа” Срђана Карановића и “Национална класа” (1979) Горана Марковића, и играо у скоро свим Марковићевим филмовима. Његове креације гледали смо у остварењима: “Мајстори, мајстори” (1980), “Вариола вера” (1982), “Маратонци трче почасни круг” (1982), “Чудо невиђено” (1984), “Октоберфест” (1987), “Сабирни центар” (1989), “Три карте за Холивуд” (1993), “Лајање на звезде” (1998), “Буре барута” (1999), “Мали свет” (2003)… На телевизији је глумио у серијама: “Грлом у јагоде” (1976), “Брисани простор” (1985), “Балкан експрес” (1989), “Отворена врата” (1995), и другима. Добитник је многих награда и признања за позоришне и филмске улоге, а 2009. Удружење филмских уметника Србије доделило му је награду “Павле Вуисић” за укупан допринос филмској уметности. Андреас Дрезен је рођен 1963. у Источној Немачкој. Потиче из позоришне породице и прве аматерске филмове је снимао још 1979. Године 1984/85. радио је као тонски инжењер у позоришту у Шверину пре него што је завршио приправнички стаж на ДЕФА студију за игране филмове и радио као асистент режије Гинтеру Рајшу. Од 1986. до 1991. студирао је режију на Академији за филм и телевизију Конрад Волф у Потсдам-Бабелсбергу. Од 1992. године ради као слободни аутор и редитељ. Његов дебитантски филм “Тиха земља” (1992), трагикомедија о догађајима у Источној Немачкој у време распада Совјетског Савеза, донео му је и Хесен филмску награду као и Награду немачке критике. Уследио је низ његових награђиваних филмова, од којих је последњи “Рабије Курназ против Џорџа В. Буша” (2022) премијерно приказан у такмичарском програму Берлинала као и у Главном такмичарском програму ФЕФ Палић. Члан је Академије уметности, Академије филмских уметности и наука, Европске филмске академије и члан оснивач Немачке филмске академије. Никола Ристановски рођен је 1969. У Острави (Чехословачка). Од 1978. живи у Северној Македонији. Године 1993. дипломирао је на Факултету драмских уметности у скопљу у класи професора Владимира Милчина. Играо је на већини битних сцена у региону и остварио многе запажене улоге. Од 1993. првак је Македонског народног театра а тренутно је првак и Народног позоришта у Београду. Играо је у више од педесет филмова и серија у региону и остварио мноштво запажених улога као што су Хаџи Замфир (“Зона Замфирова”), Виктор Колар (“Једини излаз”), Др Виктор (“На терапији”), Трендафилов (“Ослобођење Скопља”) и друге. Ристановски је најнаграђиванији македонски глумац, са великим бројем награда добијених и за представе произведене ван земље, међу којима су Стеријина награда за глумачко остварење, (Ахмед Нурудин - “Дервиш и смрт”, 2009.), Глумац године у Македонији (2006.), Златни ловоров венац (“Дон Жуан”, МЕСС Сарајево, 2006), и друге. Шпанска мултимедијална уметница Марија Кањас (Марíа Цаñас) добитница је овогодишње награде „Ундергроунд спирит" коју Фестивал европског филма Палић додељује за изузетан рад на пољу независног филма, као и за јединствен приступ филмском језику и аутентичну ауторску поетику изграђену ван главних токова индустрије. Главну такмичарску селекцију овогодишњег Фестивала европског филма Палић чине филмови: “Црвено небо” Кристијана Пецолда, “Сенека” Роберта Швенкеа, “Заробљен” Василиса Кацуписа, “Три хиљаде нумерисаних делова” Адама Часија, “Земља кратких реченица” Хеле Јоф, “Преекспонирано” Елеоноре Венинове, “Ингеборг Бахман - Путовање у пустињу” Маргарете Фон Троте, “Клуб Нула” Џесике Хауснер, “Стари храст” Кена Лоуча, “Савршени дани” Вима Вендерса, и “Мадам Дубари” редитељке Мајвен. Селектор главног такмичарског програма је Николај Никитин, а жири чине Тито Родригез, директор Фестивала европског филма у Севиљи; Нана Јанелидзе - сценаристкиња и редитељка; Милорад Милинковић - сценариста и редитељ; Еран Колирин - сценариста и редитељ; и Даниела Вебер, сценаристкиња, редитељка, публицисткиња и чланица организационог тима Берлинала. У такмичарској селекцији програма „Паралеле и Судари” биће приказани филмови: “Воли полако” Марије Кавтарадзе, “Угљеник” Јона Борса, “Живи светац” Тинатин Кајришвили, “Хладан попут мермера” Асифа Рустамова, “Ембрион-ларва-лептир” Кироса Папавасилоуа, “Волиш ли ме?” Тоње Нојаброве, “Хлеб и со” Дамјана Коцура, “Свакодневне грешке” Кристине Гросан, “Моћ” Маћаша Приклера и “Сестре” Линде Олте. Селекторка програма “Паралеле и судари” је Јулија Синкевич, а жири овог програма чине продуценткиња Ивана Маринић Крагић, и глумица и редитељка Бони Вилијамс. ФИПРЕСЦИ жири, жири Међународне федерације филмских критичара, 30. Фестивала европског филма Палић чине Ренод Барониан, Мике Нафс и Алехандра Трељес. На фестивалу ће бити додељене и награде Асоцијације филмских фестивала Србије (АФИФС) за најбоље филмове у поменутим категоријама по мишљењу критичара српске секције ФИПРЕСЦИ. У пратећем програму фестивала биће одржана Радионица младих критичара, МИОБ радионица за друштвене медије, Еколошка панел дискусија “Последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом у НАТО агресији 1999. године - инспирација за кинематографе”, изложба “Трагови једног времена - Филмски плакат 1980-1989.” изложба “Мија Алексић - бити глумац” поводом стогодишњице рођења овог великана наше глуме изложба плаката Фестивала европског филма Палић од петог до 30, издања манифестације, изложба “Моменти фестивала”, панел Мреже киноприказивача Србије, и промоције књига. На овогодишњем фестивалском издању очекује се преко 150 филмских професионалаца из земље и иностранства. Фестивал европског филма Палић подржали су Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Град Суботица, Европска унија кроз програм Креативна европа МЕДИА, као и многобројни партнери и медијски партнери. Спонзор - пријатељ Фестивала европског филма Палић више од 20 година је Горки Лист, као незаобилазан део наше уметничке сценографије, али и партнер који подстиче ангажовање публике да истражује доживљаје презентованих филмских остварења кроз Горки Лист награду публике. Ове године ће традиционална сарадња још једном бити проширена и на музички део фестивалског програма.