Једна од најугледнијих породица на прелазу из 18. у 19. век у Хабзбуршкој царевини била је племићка породица Краи. Развој Бачке Тополе у том периоду директно је повезан за њихово пресељење у те крајеве. Данас је Бачка Топола центар истоимене општине у којој живи нешто мање од 40.000 житеља у 23 насеља.
Породица Краи 1800. године морала је да издвоји 186.176 форинти како би откупила „поклон“ Цара Франца II и потоњег аустријског цара Франца I, који су одлучили да барону немачке националности Палу Краију „поклоне“ пустару Тополу са Емушићем.
О породици Краи постоји доста легенди. Једна од њих каже да су четири генерације мушких потомака ове породице живеле и градиле то имање. Били су одгајивачи голубова, хртова и племенитих коња, поседовали су велику збирку трофејног оружја а уједно су били и страствени ловци.
Пал Краи, кажу легенде, поред свега наведеног , био је и гастроном , па је често са путовања и ратних похода по Европи доносио различите рецепте.
Изградња Каштела, који је данас грађевина по којој је Бачка Топола препознатљива, почела је 1802. године, да би њена изградња била окончана 1805. године. Каштел је био прва спратна грађевина у том крају, изграђена уз католичку цркву. Пал Краи, ипак, није доживео да види завршен објекат јер је преминуо 1804. године.
Међутим, развој Тополе и даље је настављен захваљујући Ференцу, сину јединцу. Он је живео на имању које је обухватало: 304 сесије, кметови су обрађивали 11.843 јутара ораница, 7.205 јутара ливада, 4.819 јутара пашњака и 296 јутара винограда.
С друге стране, пустара Емушић имала је 300 јутара оранице, а остало су биле ливаде. 157 кметова са сесијама радило је на имању породице Краи, још 287 са пола сесије, 181 желир, 11 мануфактурних занатлија, девет људи са другим занимањима, па бироши, чобани, чикоши и млинари.
Богатство породице Краи огледало се у мноштву објеката који су се налазили у њиховом поседу. Између осталог, привредне зграде, управна зграда, уљара, сувача, велика и мала штала за краве, седларница, колница, магацин, подруми за вино и млеко. Ови објекти налазили су се преко пута Каштела.
Ференц је газдовао на модеран начин, те је свима обезбедио „кров над главом“. Купљене су куће за кључара, ковача, благајника, баштована, кантора, управника и за пецару. Ковачу је изграђена ковачница и штала као и за лекара Франца Штрасера.
На емушичком имању стан је имао настојник имања. Колар и ковач уз стан су имали и радионице. За властелина био је подигнут мањеж са прозорима, стубовима и шиндраним кровом. Ту се налазила и ограђена циглана са двориштем поплочаним циглама, ждребарница, музарница, штале за краве и овце, леденица и башта са стаклеником.
На имању су се гајиле пшеница, кудеља, кукуруз а Краи је поседовао и баште са поврће као и винограде.
Породица Краи убирала је завидне приходе од пољопривреде, али су имали приходе и од трошкова кухињских давања, цензуса за кметовску кућу од 1ф, као и 10ф за коришћење суваче. Властелинство је на пола године имао приход од крчме 2.000ф, од пецаре 800ф, а за пашњак у Емушићу у аренди 7.172 форинти.
Топола је на ниво вашаришта подигнута 7. јануара 1806. године јер је годину дана раније Франц Краи од Угарског краља затражио дозволу. Након добијања траженог ранга, за који је плаћена одговарајућа сума, Топола је добила и дозволу да организује вашаре трипут годишње.
Вашари су доносили приходе властелину и граду. Међутим, Франц Краи је доживео несрећу у лову и преминуо 25. априла 1806. године. С обзиром да је његов син био малолетан, имањем је управљала његова удовица.
Наставак текста 22.09.2022. године
