Велики петак је за хришћане најтужнији дан када се сећају догађаја који су претходили Христовом распећу.

Православни верници тог дана строго посте, проводећи дан само на сувом хлебу и води, а многи и цео дан ништа не једу, нити пију, већ тек увече узму мало хлеба и воде.

У већини крајева Србије на Велики петак фарбају се јаја. Велики петак је дан када су Римљани осудили на смрт Исуса Христа, на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.

У знак туге и жалости, на Велики петак не звоне црквена звона почев од бдења на Велики четвртак, а на богослужења позива се дрвеним клепеталима.

На Велики петак нема литургије већ се ујутру читају „Царски часови“.

У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.

Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.

Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом.

Статије су песме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.