Присуство већег броја жена у одређеној науци доводи и до њеног смањеног вредновања, ипак образовање младих у духу родне равноправности може помоћи да се у будућности жене и у науци посматрају равноправно, речено је на трибини под називом „Положај жена у науци у Србији данас”.
Ова трибина одржана је у суботу у Савременој галерији поводом Међународног дана жена и девојака у науци који се обележава 11.фебруара.
Међународни дан жена у науци установила је Генерална скупштина УН 2015.године са циљем подстицања жена и девојака да се баве науком и научноистраживачким радом, а тим поводом Удружење „Женске студије и истраживања” организовало је трибину.
Допринос жена друштвено-хуманистичким, медицинским и природно-математичким наукама данас код нас није довољно познат, а научнице се суочавају са напорима да заузму своје место у академском свету и друштву са предрасудама и дискриминацијом у професионалном радун и приватном животу.
Како објашњава координаторка подружнице Удружења у Суботици, др Маргарета Башарагин, многобројна истраживања научница у Србији али и свету,показала су да жене у науци имају неповољан положај, када је у питању њихово професионално напредовање. Суочавају се са проблемима и дискриминацијом, а присутно је мање вредновање њихових доприноса у науци, о чему сведочи и њихово учешће у моћи односно на руководећим позицијама.
Ова појава представљена је и у књизи под називом „Професорке Универзитета у Новом Саду”, коју је уредила професорица Свенка Савић, а коју је 2015. године Удружење „Женске студије и истраживања” објавило. Књигу чини тридесет животних прича универзитетских професорки, а предговор садржи текст који објашњава концепт изврсности, који је у академском дискурсу дискриминаторан.
