Милан Мирковић, по професији архитекта и лиценцирани планински водич планинарством се бави више од 25 година, од чега последњих 12 година врло интензивно. Тренутно је члан планинарског друштва „Покрет“ које је како каже основао са неколико добрих другара прошле године ,с којима дели планинарске визије, у Сремској Митровици, а од 2022. године на функцији је председника Планинарског савеза Војводине. Милан је за портал Хеј салаши скренуо пажњу на многе значајне ствари везане за Фрушку гору и планинарење, као један од важних сегмената за подизање свести о значају и заштити ове неистражене планине.
„Љубав према природи је само једна компонента планинарства, али нажалост све чешће се појављују неки који себе називају планинарима али су према природи потпуно равнодушни и битни су им само резултати, а можда најсликовитије примере тога имамо на највишим планинама света које се све више претварају у права сметлишта. Природа Србије углавном је поштеђена таквог вида загађења али има неке друге проблеме као што су дивља градња и прекомерна експлоатација, пре свега шума и рудних богатстава, а нажалост на нашој Фрушкој гори је сваки од ових проблема итекако присутан…”, рекао је Мирковић. Он је додао и то да свест људи још увек није на задовољавајућем нивоу и да око тога има још пуно да се ради.
“То што је Фрушка гора национални парк не би требало да прави разлику у нашем односу према њој, и основна правила понашања у природи свуда су иста: без прљања и бацања смећа, без уништавања природе и мобилијара, без дизања буке, без паљења ватре на местима која нису предвиђена за то…
Знам да ће неки рећи да ова правила за многе на Фрушкој гори не важе, али то не значи да и ми треба да се поводимо негативним примерима, напротив свако од нас поставља пример својим понашањем у природи, и требало би да се понашамо онако како бисмо волели да се понашају и сви остали. Само тако можемо подићи свест јавности о значају и очувању природе, која је нажалост код нас на врло ниском нивоу”.
Планинарење и очување животне средине су две нераскидиве везе и готово је немогуће да човек који се бави планинарењем у исто време не брине о природи. Свест о очувању животне средине гради се још у најранијем узрасту. Истичући да је упознавање најмлађих са природом, не само у планинарству него уопште, од изузетне, животне важности и да би познавање природе и брига за њено очување требало би да буду део основне културе сваког од нас, Мирковић је додао и то да се нажалост, упознавању деце са природом не посвећује се довољно пажње, ни теоријски ни практично, и да због тога имамо већ неколико генерација које немају никакву свест о томе колико и како неке баналне ствари које радимо сваког дана утичу на природу, а камоли колико утичу неки огромни пројекти који буквално мењају лице земље.
“Низак ниво свести о природи карактеристичан је за неразвијене и земље у развоју, развијене средине све више се окрећу очувању и обнови природе, понекад чак и до размера које би се код нас сматрале апсурдним, док смо ми још увек на том нивоу да се радујемо неким пројектима који ће нам за јако дуг период или чак неповратно уништити значајне природне ресурсе јер ће нам то донети некакву материјалну корист, па и то је врло упитно. Прави патриотизам није махање заставом и навијање за спортисте, већ почиње управо од бриге према природи и очувању земље у најбуквалнијем смислу, и самим тим општи развој друштва нераскидиво је повезан са развојем свести о природи. Немогуће је заиста волети своју државу а уништавати њену природу, макар и из нехата. То је оно што би требало да учимо најмлађе, и можда ће они онда једног дана направити да нам свима буде боље”.
Фотографије преузете са званичног сајта ПД „Покрет“
