За истраживаче са Универзитета у Новом Саду, чија су имена уврштена у нови преглед два одсто најцитиранијих у свету који објављује Универзитет Стенфорд (тзв. Стенфорд листа), данас је у Ректорату УНС одржан свечани пријем. Том приликом се обратио покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, који је истакао да је без науке немогуће испољити друштвену одговорност, када су у питању здравље, одрживост и  производња хране, биодиверзитет и друге области. „Све су то важни полигони нашег стваралаштва у годинама које долазе, а за то су нам потребни изузетни људи. Ових 14 истраживача су вредности саме по себи. То нису делегиране вредности, нешто око чега можемо да полемишемо или да  гласамо. Ово је нешто што је препознао свет“, рекао је Милошевић и додао да је подршка  Покрајинске владе овим људима порука онима који долазе да смо друштво које се у правом смислу интелектуализира и тежи врхунским дометима. Секретар је подсетио на то да је захваљујући сарадњи са Универзитетом у Новом Саду Покрајинска влада пројектовала програм развоја до 2030. године када је у питању високо образовање и научноистраживачка делатност у АП Војводини. „Ту смо установили неколико важних поља – доступност  високог образовања и  научноистраживачке делатности, дигитализацију, али и појам научне изузетности“, изјавио је професор Милошевић. Према његовим речима, оно што се ради када је у питању наука, увек баца сноп светла на оне који су изузетни, зато што су компас духовне навигације. „Као друштво схватили смо да је појам научне изузетности везан и за нашу компатибилност у односу на свет, али и оно што ћемо мењати у наредним годинама“, нагласио је секретар Милошевић указујући на то да је данас почела изградња БИО4 кампуса у Београду. Државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Маријана Дукић Мијатовић рекла је да је овакав успех наших научника од вишеструког значаја. „Наши професори нас мапирају у свету науке и захваљујући томе можемо да се повезујемо у пројектне тимове, конкуришемо на највећим светским позивима и појачамо сарадњу са привредом јер сви научни пројекти на крају заврше са неким иновативним производом који је неопоходан“, изјавила је државна секретарка и додала да је овај успех значајан и с аспекта државе јер показује колико се улаже у универзитете и научнике. Ректор Универзитета у Новом Саду др Дејан Мадић изразио је задовољство што међу нашим најцитиранијим истраживачима има све више младих професора. „Ово што сте ви урадили је наш велики понос. Истакли сте име Универзитета у Новом Саду“, рекао је ректор Мадић и нагласио да су радови наших професора вредни целом човечанству и да ће њихов труд бити поштован и убудуће. На најновијој верзији листе, ажуриране у октобру ове године, своје место међу најцитиранијим светским истраживачима нашли су следећи професори са Универзитета у Новом Саду: проф. др Вељко Јовановић са Филозофског факултета, проф. др Сергеј Остојић са Факултета спорта и физичког васпитања, проф. др Ивана Ковачић, академик и проф. емеритус др Теодор Атанацковић и проф. емеритус др Ливија Цветићанин са Факултета техничких наука, проф. др Драган Ламбић са Педагошког факултета, проф. др Биљана Шкрбић са Технолошког факултета, проф. емеритус др Неда Мимица Дукић, проф. др Душан Јаковетић, доц. др Стеван Армаковић и проф. др Анте Вујић са Природно-математичког факултета, проф. др Момир Миков и проф. др Јован Ловренски са Медицинског факултета, као и проф. др Биљана Божин, такође са Медицинског факултета, која је преминула 2022. године