Суботица, град богате културне сцене у Војводини, има и своје значајне књижевнике који су оставили дубок траг у српској књижевности. Њихове приче, романи и песме прожети су специфичним духом и печатом овог града.
Александар Тишма
Један од најпознатијих књижевних лица Суботице је Александар Тишма. Рођен 1924. године, Тишма је стекао светску репутацију као писац. Његове књиге су преводене на многе језике, а добитник је и бројних награда. Најпознатија дела су му "Употреба живота" и "Kњига о Бламу". Тишма је често користио своја искуства из Суботице као инспирацију за своје приче, истражујући теме идентитета, лудила и рата.
Биографија
Александар Тишма рођен је 16. јануара 1924. године у Хоргошу. Основну школу и гимназију је завршио у Новом Саду. Матурирао је 1942. године након чега одлази на студије економије, а затим романистике у Будимпешту. Завршио је Филозофски факултет и радио је у Новом Саду. Као новинар запослио се у Новом Саду, у „Слободној Војводини“, а потом, 1947. године, у Београду, у „Борби“. Био је дугогодишњи уредник едиције „Данас“ и Летописа Матице српске (у периоду од 1969. до 1973. године).
Књига по књига
Александар Тишма је писао поезију и прозу, а у свом књижевном опусу био је заокупљен савременом тематиком, коју је обрађивао модерним изразом. У његовим делима, Тишма је често спомињао Холокауст. Зло у људима, безразложно, било је једна од тема којима се бавио.
Поезија:
- Насељени свет, 1956.
- Крчма , 1961.
Збирке приповедака:
- Кривице, 1961.
- Насиље , 1965.
- Мртви угао, 1973.
- Повратак миру, 1977.
- Школа безбожништва , 1978.
- Хиљаду и друга ноћ - изабране приповетке, 1987.
- Искушења љубави - изабране приповетке, 1995.
Романи:
- За црном девојком, 1969.
- Књига о Бламу, 1972.
- Употреба човека, 1976.
- Бегунци, 1981.
- Вере и завере, 1983.
- Капо, 1987.
- Широка врата, 1988.
- Које волимо, 1990.
- Женарник, 2010.
Друго:
- Другде, 1969 - путописи
- Пре мита, 1989 - есеји
- Шта сам говорио, 1996 - интервјуи
- Дневник: (1942-1951), 1991 - дневник
- Sečaj se večkrat na Vali, 2000 - дневник
Награде
Александар Тишма је добитник је неколико награда за прозу, поезију и преводилаштво. Носилац је: Бранкове награде (1957), Октобарске награде Новог Сада (1966), Нолитове награде (1977), Нинове награде (1977), награде Народне библиотеке Србије (1978), награде Szirmai Karoly (1977, 1979), Андрићеве награде (1979), награде Лајпцишког сајма за европско разумевање (1995), Аустријске државне награде за европску књижевност (1995), француског Ордена витеза националног реда за заслуге (1997). Његова књижевна дела преведена су на око 20 светских језика. Добитник је ордена Легије части Републике Француске. Поред многобројних награда које је добио, Александар Тишма био је и члан Академије уметности у Берлину.
Умро је 16. фебруара 2003. године у Новом Саду.
Фото: sr.wikipedia.org
Марија Живановић
