Буњевци обележили национални празник – „Дан Дужијанце“

На Тргу слободе, кроз централну прославу на дан Велике Госпојине, свечано је обележен један од четири национална празника буњевачке националне мањине – „Дан Дужијанце“. На бини која је представљала импровизовани салаш овогодишња бандашица Милица Саулић, у пратњи бандаша Бранислава Црњаковића, предала је хлеб од новог жита др Сузани Кујунџић Остојић, председници Националног савета буњевачке националне мањине (НСБНМ) која је, потом, хлеб предала Срђану Самарџићу, помоћнику градоначелника Суботице, у знак захвалности за све што Град Суботица чини за Буњевце.

„Ово оно што ми јесмо, ово је оно што је у нашим генима“, рекла је Сузана Кујунџић Остојић обраћајући се присутнима на централном градском тргу, и додала да су „од тренутка када се посеје жито, у тамну земљу, до момента када оно изникне, па роди овај нови крув, сви погледи упућени према небу“.

„Овај крув смо на Велику Госпојину посветили и желимо да се, као што у њему има хиљаду зрна која су се сложила да би добили крув од новог жита, и ми тако сложимо, да на тај начин и живимо, као што јесмо у нашем граду. Ми смо овај обичај прогласили за национални празник, покушали смо да га сачувамо као нематеријалну културну баштину Републике Србије, а верујем да ће лепота и богатство овог обичаја, његово дуго трајање, довести до тога да ћемо то да урадимо. Али, обичаје чувају људи, зато и треба да будемо поносни на свој језик, постојање, име – а пожелећу да се буњевачко име у Суботици, Војводини и Србији, али и много шире, још дуго чува и спомиње”, истакла је др Кујунџић Остојић.

Након што је хлеб симболично окренуо на све четири стране света, Срђан Самарџић је рекао да је дужијанца стари обичај који су Буњевци донели са собом када су се пре четири века преселили на просторе северне Бачке.

„Том обичају, свом пореклу, језику и култури, верни су и данас. То само показује карактер ових људи и чврсту вољу која вековима не посустаје у очвању оног што их дефинише и што им је најважније. Лепота ношње, игре, музике и песме говори и о кротком духу који се никада није дао сломити, а прекретница је током историје било”, нагласио је Самарџић и додао да Буњевци данас уживају сва права у Суботици, Војводини и Србији, и да је почетком маја 2021. године, на иницијативу градоначелника Стевана Бакића, буњевачки језик уведен у службену употребу у Суботици.

Свечаност је почела светом мисом – захвалницом, у Цркви Узвишења Светог Крижа где је влч. Небојша Стипић и посветио хлеб од новог брашна. Он је том приликом поручио како је важно преносити традицију, живети веру и данас, да семе треба засадити и заливати, не само кишом, него сваком молитвом, заједништвом и љубављу.

Лепоту обичаја и народних ношњи Буњеваца могли су да виде сви који су пратили свечану поворку која је кренула од „Буњевачке матице”, са намером да се пронесе значај обичаја и националног празника, али и да се ода почаст Блашку Рајићу који је утемељио обичај дужијанце каквог данас познајемо.

Међу гостима „Дужијанце” био је и др Милан Попов, потпредседник Владе АП Војводина, и покрајински секретар за здравство, те Снежана Јанковић, в.д. помоћника покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, гости из Националног савета мађарске националне мањине, чланови Националног савета буњевачке националне мањине, бројних удружења…

У културно-уметничком делу програма наступили су Културно-уметничко друштво железничара „Братство”, Културно-уметничко друштво „Александрово”, Културно-уметничко друштво „Младост 1947”, Милица Рукавина и оркестар „Суботички тамбураши” под руководством Миће Јанковића.

У гостима у Суботици били су у Буњевци из Сомбора и Чонопље, али и Буњевци из Мађарске, чиме је потврђена добра сарадња припадника буњевачке заједнице у „Бајском троуглу“.

Организатор манифестације били у Национални савет буњевачке националне мањине и Установа културе„Центар за културу Буњеваца“. 

Инфо: https://subotica.ls.gov.rs/bunjevci-obelezili-nacionalni-praznik-dan-duzijance-2/