foto: pexels-necip-duman

Буњевачки у свакодневном животу — од породичног стола до гласовне поруке

 

„Ди си био?“ Тако може да почне разговор кад се дете врати кући, али и гласовна порука коју бака пошаље унуку. Он јој можда одговори „био сам код друга“, а можда и сам каже „ди“ кад је пита где је оставила кључ. Обоје се разумеју. У таквим кратким разговорима може се чути како буњевачки живи данас и како га млађи постепено усвајају.

Речи које се прво чују код куће

Дете може да чује „млико“ док му бака спрема доручак, а „млеко“ кад га неко замоли да сврати у продавницу. Обе речи везује за исту ствар. Коју ће употребити зависи и од тога с ким разговара и шта је навикло да чује. Понекад тек кад друг из разреда пита „Шта ти значи лити?“, дете примети да реч коју код куће разумеју сви неко други чује први пут.

И одрасли мењају начин говора током дана. Неко ће на послу рећи „доћи ћу после“, а у разговору с родитељима „доћу посли“. У истој породици једни чешће говоре буњевачки, док га други добро разумеју и користе понеку реч или израз. Најлакше се чује шта је ко понео из куће кад се разговор поведе о обичним стварима, о ручку, послу или томе кад ће се поново видети.

Кад се породица чује преко телефона

У породичној групи на телефону једни пишу, други радије пошаљу гласовну поруку. Неко пита кад се стиже, неко јавља да је ручак готов. У таквој поруци остане и оно што се у куцању лако изгуби, начин на који неко изговори реч или нагласи реченицу. Млађи тако могу да чују буњевачки и кад старији укућани живе на другој адреси.

Понекад млађи први покрену разговор о некој речи. Чују је у кући, па питају шта тачно значи или кад се употребљава. Довољно је да неко каже „само да мало продиванимо“, па да дете пита шта значи диванити. Одговор може да стане у једну реч — разговарати. А како та реч звучи у говору, дете ће најлакше запамтити ако остане да послуша тај разговор.

Subotica / foto:. hej salaši

Кад реч пређе у навику

О томе колико се буњевачки говори у једној кући више се сазна из обичног разговора него из питања ко га све зна. Неко ће рећи да зна тек понеку реч, а затим ће, договарајући се кад да дође, сасвим природно рећи „имам још мало посла, јавићу се посли“. Управо те речи, изговорене успут и без размишљања, показују шта се из породичног говора задржало у свакодневици.

А онда се деси да бака унуку пошаље поруку и пита „Ди си?“, а он јој, уместо да откуца одговор, сними свој глас. Каже да је још код друга и да ће доћи посли. Можда ни не примети да је употребио исту реч коју је годинама слушао код куће.

 

Bunjevački u svakodnevnom životu — od familijskog astala do glasovne poruke

 

„Di si bio?“ Tako mož počet divan kad se dite vrati kući, al tako mož počet i glasovna poruka koju baka pošalje unuku. On joj možda odgovori „bio sam kod druga“, a možda i sam kaže „di“ kad je pita di je ostavila ključ. Oboje se razume. U takim kratkim divanima mož se čut kako bunjevački živi danas i kako ga mlađi pomalo usvajaju.

Riči koje se prvo čuju kod kuće

Dite mož čut „mliko“ dok mu baka sprema doručak, a „mleko“ kad ga kogod zamoli da svrati u dućan. Obe riči znače isto. Koju će kazat zavisi i od tog s kim divani i šta je naviklo čut. Kadgod tek kad ga drug iz razreda zapita „Šta ti znači liti?“, dite primeti da rič koju kod kuće svi razume neko drugi čuje prvi put.

I odrasli kroz dan kadgod drukčije divane. Neko će na poslu kazat „doći ću posle“, a kad divani s roditeljima „doću posli“. U istoj familiji jedni češće divane bunjevački, a drugi ga dobro razume i kadgod upotribe koju rič il izraz. Najlakše se čuje šta je ko ponio iz kuće kad se povede divan o običnim stvarima, o ručku, poslu il o tom kad će se opet vidit.

Kad se familija čuje priko telefona

U familijskoj grupi na telefonu jedni pišu, a drugi radije pošalju glasovnu poruku. Neko pita kad se stiže, neko javi da je ručak gotov. U takoj se poruki čuje i ono što se u pisanju lako izgubi, kako ko izgovori rič il koji dio rečenice istakne. Tako mlađi mogu čut bunjevački i kad stariji ukućani žive na drugoj adresi.

Kadgod mlađi prvi započnu divan o kojoj riči. Čuju je u kući pa pitaju šta tačno znači il kad se upotribljava. Dosta je da kogod kaže „samo da malo prodivanimo“, pa da dite zapita šta znači divanit. Odgovor mož stat u jednu rič — razgovarat. A kako ta rič zvuči u govoru, dite će najlakše zapamtit ako ostane da posluša divan.

Subotica / foto:. hej salaši

Kad rič priđe u naviku

O tom koliko se bunjevački divani u jednoj kući više se dozna iz običnog divana neg kad se pita ko ga sve zna. Neko će kazat da zna tek koju rič, a onda će, dok se dogovara kad će doć, sasvim prirodno kazat „imam još malo posla, javiću se posli“. Baš se po tim ričima, izgovorenim usput i bez razmišljanja, vidi šta se od govora iz kuće zadržalo u svakodnevnom životu.

A onda se desi da baka pošalje unuku poruku i pita ga „Di si?“, a on joj, misto da napiše odgovor, snimi svoj glas. Kaže da je još kod druga i da će doć posli. Možda ni ne primeti da je kazo istu rič koju je godinama slušo kod kuće.

20.11.2026.

Медијски садржај је реализован у оквиру пројекта Буњевци у Војводини – језик, традиција и идентитет – „Bunjevci u Vojvodini – jezik, tradicija i identitet који је суфинансиран од Министарства информисања и телекомуникација

 

Повезани чланци