Војвођански Мађари – народ који чува своје корене

     Мађарска национална заједница у Србији једна је од најзначајнијих мањина у нашој земљи и дубоко је укорењена у историји, култури и свакодневици Војводине. Према последњем попису становништва, у Србији живи нешто више од 184.000 Мађара, од чега највећи део у северним областима покрајине – у Бачкој, Банату и Срему.

Мађари су у Војводину дошли још у 10. веку, у време стварања средњовековне угарске државе, и током векова постали нераскидиви део културног мозаика овог простора. После великих историјских промена, посебно након Првог светског рата, велики број мађарског становништва остао је у оквиру нових државних граница, на територији данашње Србије.

Данас су Мађари најбројнији у северним деловима Војводине, где у појединим општинама чине и већину становништва. Такве су, на пример, Кањижа, Сента, Ада, Бачка Топола и Мали Иђош, места у којима је мађарски језик свакодневица, где се негује култура предака, песма, плес и кулинарска традиција. У тим срединама мађарски језик је у службеној употреби, а у школама се наставни процес често одвија двојезично.

Кроз векове заједничког живота са другим народима, Мађари су оставили дубок траг у војвођанској култури. Њихов утицај видљив је у архитектури, народној уметности, кухињи и обичајима. Традиционалне свечаности, попут балова, фолклорних фестивала и етно манифестација, окупљају све генерације, чувајући дух заједништва и понос на национални идентитет.

Мађари у Србији данас имају развијен културни живот – бројна културно-уметничка друштва, мађарска позоришта, издавачке куће и медији сведоче о снажној жељи да се очува језик и култура. У местима као што су Суботица, Сента, Кањижа, Бечеј и Бачка Топола делују ансамбли који кроз песму и игру представљају мађарско наслеђе и у Србији и у Мађарској.

Посебно место у традицији Мађара заузимају породични обичаји, народна ношња и гастрономија. Мађарска кухиња, позната по богатим укусима и зачинима, оставила је свој траг и у војвођанској исхрани – гулаш, перкерт и паприкаш постали су део заједничке културне баштине.

Иако је број припадника мађарске заједнице последњих деценија у благом опадању, њихов културни и друштвени утицај остаје снажан. Мађари су данас пример народа који је успео да сачува свој језик, веру и традицију у мултиетничком окружењу, доприносећи богатству и разноликости Војводине.

Мађарска заједница у Србији није само део прошлости – она је живи доказ да традиција, када се негује са љубављу, постаје мост који повезује људе, културе и генерације.

„A vajdasági magyarok – a gyökereiket őrző nép“

 

A magyar nemzeti közösség Szerbiában az ország egyik legjelentősebb nemzeti kisebbsége, mélyen gyökerezik Vajdaság történelmében, kultúrájában és mindennapi életében. A legutóbbi népszámlálás adatai szerint Szerbiában valamivel több mint 184 000 magyar él, akiknek túlnyomó többsége az ország északi részén – Bácskában, Bánátban és Szerémségben – lakik.

A magyarok már a 10. században megjelentek Vajdaság területén, a középkori Magyar Királyság kialakulásának idején, és az évszázadok során a térség kulturális mozaikjának elválaszthatatlan részévé váltak. A nagy történelmi változások után – különösen az első világháborút követően – a magyar lakosság jelentős része az új államhatárokon belül maradt, a mai Szerbia területén.

Napjainkban a magyarok Vajdaság északi részein élnek a legnagyobb számban, több olyan település is van, ahol többséget alkotnak. Ilyenek például Magyarkanizsa, Zenta, Ada, Bácstopolya és Kishegyes, ahol a magyar nyelv a mindennapok része, ahol őrzik az ősök kultúráját, a dalt, a táncot és a gasztronómiai hagyományokat. Ezekben a községekben a magyar nyelv hivatalos használatban van, az iskolákban pedig gyakran kétnyelvű oktatás folyik.

A magyarok évszázadokon át más népekkel együtt élve mély nyomot hagytak Vajdaság kultúrájában. Hatásuk érezhető az építészetben, a népművészetben, a konyhaművészetben és a szokásokban. A hagyományos ünnepségek – bálok, folklórfesztiválok és etnorendezvények – minden korosztályt összehoznak, megőrizve a közösség szellemét és a nemzeti identitás büszkeségét.

A szerbiai magyarok ma is gazdag kulturális életet élnek: számos kulturális és művészeti egyesület, magyar színház, kiadó és médium bizonyítja a nyelv és a kultúra megőrzésére irányuló erős törekvést. Olyan városokban, mint Szabadka, Zenta, Magyarkanizsa, Óbecse és Bácstopolya, népi együttesek működnek, amelyek énekükkel és táncukkal a magyar örökséget képviselik – mind Szerbiában, mind Magyarországon.

Különleges helyet foglalnak el a magyar hagyományban a családi szokások, a népviselet és a gasztronómia. A magyar konyha, amely gazdag ízeiről és fűszereiről ismert, a vajdasági étkezési kultúrára is hatással volt – a gulyás, a pörkölt és a paprikás ma már a közös kulturális örökség részei.

Bár a magyar közösség létszáma az utóbbi évtizedekben lassan csökken, kulturális és társadalmi hatása továbbra is erős. A magyarok ma is példát mutatnak arra, hogyan lehet megőrizni a nyelvet, a hitet és a hagyományokat egy multietnikus környezetben, hozzájárulva Vajdaság gazdagságához és sokszínűségéhez.

A magyar közösség Szerbiában nem csupán a múlt része – élő bizonyítéka annak, hogy a szeretettel ápolt hagyomány híd lehet emberek, kultúrák és nemzedékek között.