cropped-cottage-g9256254a0_19201.jpg
Суботица најбоља међу локалним самоуправама обухваћеним мониторингом рада локалне управе
Центар за равномерни регионални развој је у периоду јануар – јун 2022. године спровео мониторинг и евалуацију стања локалне управе у граду Суботици, у оквиру ширег истраживања којим је било обухваћено 17 локалних самоуправа у Србији, међу којима су још: Бечеј, Ужице, Нови Пазар, Власотинце, Ниш, Алексинац, Аранђеловац, Деспотовац, Оџаци, Коцељева, Тутин, Ваљево, Ивањица, Прокупље, Вршац и Београд (ГО Звездара).

Мониторинг је показао да је Градска управа Града Суботице најбоље рангирана локална управа, са освојених 160 бодова од могућих 262 (61,1%), приликом оцене стања у шест области јавне управе: 1) Стратешки оквир за унапређење рада локалне управе, 2) Израда и координација политика, 3) Службенички систем и управљање људским ресурсима, 4) Одговорност, 5) Пружање услуга и 6) Управљање јавним финансијама. Освојени број бодова је Градској управи Града Суботице донео укупну оцену 3, на шестостепеној скали од 0-5.

Мониторинг је, с једне стране, показао да је у Суботици најбоље стање у области пружања административних услуга грађанима, са освојених 71,4% бодова, као и у области управљања јавним финансијама, са освојених 70,3% бодова. С друге стране, најлошије оцењене области су стратешки оквир за унапређење рада локалне управе (38,5% бодова) и израда и координација политика (50% бодова). Међу позитивним налазима је посебно истакнут висок квалитет и доступност административних услуга грађанима, што укључује постојање јединственог управног места на коме грађани једним доласком могу да добију све информације, поднесу више захтева и остваре више различитих права и услуга из надлежности града на четири језика у службеној употреби. Такође, испуњени су и технички стандарди у погледу доступности објеката у којима се пружају јавне услуге особама са инвалидитетом.

У области јавних финансија је идентификован висок ниво транспарентности буџета града, пре свега, у смислу лаке доступности докумената који се односе на његово усвајање и извршење. Даље, буџет града је програмски и садржи више родно одговорних циљева. Међу позитивним налазима се још налазе и трансапрентност рада Градског већа, о чијем раду се јавност благовремено и уредно информише, као и висок ниво проактивности у објављивању информација о раду градске управе на званичној интернет презентацији града. Општу слику, ипак, квари налаз да је већина анализираних документа објављена само на српском језику, док су верзије на осталим службеним језицима доступне само у Службеним листовима града. Као добра пракса се истиче и ажурно вођење кадровске евиденције о запосленима, као и јавно објављивање извештаја о броју и структури запослених у градској управи.

Мониторинг је указао и на низ мањкавости у раду Градске управе Града Суботице, које би у наредном периоду требало отклонити. Најпре, организације цивилног друштва нису укључене у локална тела за спровођење и праћење локалних јавних политика, а чак и када су ова тела формирана, она нису оперативна и не израђују годишње извештаје о спровођењу усвојених стратешких докумената. Извештаји о одржавању јавних консултација у процесу израде прописа и докумената јавних политика се не израђују у свим случајевима и нису јавно доступни. Такође, није усвојен вишегодишњи план којим су предвиђени основни правци и циљеви у области управљања људским ресурсима, а постојећи институционални оквир за обављање ових послова није одговарајући с обзиром на величину града и број запослених у управи. Даље, анализа је указала на бројне недостатке у процесу запошљавања службеника на извршилачким радним местима, али и на то да градска управа још увек не користи у значајној мери национални портал еУправа за пружање својих услуга.

Међу негативним налазима је и непоштовање буџетског календара приликом усвајања буџета града, као и низак ниво компетитивности поступака јавних набавки, имајући на уму мали број понуђача по поступку, односно чињеницу да се чак у 70% окончаних јавних набавки уговор додељује једином понуђачу у поступку јавне набавке.

Мониторинг је спроведен у оквиру пројекта „Праћењем јавне управе ка бољем управљању на локалу – Пратим ЈА“, који финансира Европска унија – у оквиру Програма подршке цивилном друштву и медијима, и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог – у оквиру програма Суфинансирање пројеката удружења и других организација цивилног друштва којима су додељена средства Европске уније у 2019. и 2020. години.

Пројекат спроводи конзорцијум организација који предводи Центар за европске политике, а чине га Центар за равномерни регионални развој, Национална коалиција за децентрализацију и Еколошки центар „Станиште“.

sr_RS
sr_RS