„Међу најдинамичнијим фрагментима те изузетно богате историје нашег друштвеног живота посебно место заузима адвокатура“, казала је председница Гојковић. Она је истакла да изложба веродостојно приказује рад и развој Адвокатске коморе Војводине у периоду од једног века, током ког се променило више држава и уставних уређења, као институције која је један од симбола правосудног система на овим просторима. „Све то време адвокати су били не само битан део правосудног механизма, већ веома често и носиоци друштвеног и политичког живота“, истакла је председница Гојковић. Гојковићева је истакла значај овог еснафског удружења у побољшању услова рада струке и његов допринос томе да се адвокатска професија цени и поштује у нашем друштву, наводећи да је готово читава њена породица, укључујући њу лично, професионално уско везана за Адвокатску комору Војводине. Поводом обележавања Дана Архива Војводине, председница Гојковић је казала да је богатство које су нам наши преци оставили један је од најважнијих елемената културног и националног идентитета, као и чврст ослонац за будућност и даље стваралаштво, те да у неговању те непроцењиво вредне културне баштине архиви и архивски радници заузимају значајно и видљиво место.
Архив Војводине је један од најактивнијих архива у земљи и региону. Чува 9.000 метара архивске грађе у 566 архивских фондова и збирки, док најстарији документ датира из 12. века. Истовремено, препознатљив је као установа културе са бројним и разноврсним културним дешавањима, која на најбољи начин промовишу и афирмишу и културно наслеђе и савремено стваралаштво. На изложби су приказана одабрана документа која до сада нису излагана и публикована. Посебно је представљено стицање права жена на бављење адвокатуром, односно изложена су документа која сведоче о њиховом упису у именике адвоката и адвокатских приправника. На отварању изложбе су се обратили и директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић, председник Огранка Адвокатске коморе Војводине у Новом Саду Срђан Добросављев, председник УО Архива Војводине проф. др Владан Гавриловић и мр Вишња Николић, један од аутора поставке.