"Екологија је један од приоритета у активностима мог тима и тиме ћемо се бавити. Ми смо слушали Лаћарце, њима је ова депонија била огроман проблем. Овај девастиран простор је постојао 20 година, отпад се доносио са свих страна. Гледали смо како то да решимо и заједно са Министарством заштите животне средине су пројектом изнађена финансијска средства и узело се то да се уради. Ову депонију смо трајно решили, уз превентивне мере и неке мере које ћемо репресивно користити, уколико неко буде доносио и даље отпад. Посао још није готов, следи нам велика садња дрвећа на јесен, 300 нових стабала овде око депоније, када временске прилике дозволе. Када то урадимо, можемо да кажемо да је посао готов", изјавио је градоначелник.
Недимовић се захвалио ресорном Министарству и нагласио је да овакве еколошке бомбе више не смеју да се десе, те да ће се спроводити превентивне и репресивне мере надзора: "Неизмерно сам захвалан Министарству животне средине које је дало новац и препознало овај пројекат. Сад остаје на нама да пратимо ситуацију, да излазимо на терен, да евентуално оне који би хтели бацити смеће спречимо у томе. Физички више не могу то да ураде, могу да покушају, али постоје баријере путем ових ограда и баријере путем канала, као и видео надзор. Камере су већ инсталиране, имамо контролни центар који 24 сата покрива ову локацију, ако се нешто деси, комунална милиција излази на лице места, реагује, наплаћује казну или мандатну или пише пријаву уколико је реч о неком озбиљнијем прекршају. Ако треба, мењаћемо градску одлуку о томе, јер ово заслужује најстроже кажњавање", додаје градоначелник Недимовић.
Извођач радова је фирма "Хидрограђевинар", а директор Милорад Ковачевић је том приликом истакао да је на почетку направљен добар план сепарације отпада: "После више година и проблема ове депоније у Лаћарку, успели смо да је коначно доведемо у ред и да приведемо ову парцелу намени. Површина парцеле је око 12,5 хектара, а гро смећа је било на 4,5 хектара површине. Укупно 44.920 кубика смећа, што комуналног, грађевинског шута, земље је очишћено. Комунални отпад је одложен на Регионалну депонију “Срем-Мачва”, грађевински шут на Луку “Легет”, а чистом земљом смо овде попуњавали рупе. Ми смо направили добар план, где смо велике комаде грађевинског шута морали разбијати да би могли то утоварати у камионе и возити, комунални отпад је одвајан на лицу места, товарен на посебне камионе и по прописима одвожен на регионалну депонију. Остало је још да се пошуми, да се посади дрвеће, то смо оставили док буду временске прилике у јесен да се уради. Овде је ископан канал и стављене су две ограде, једна одбојна и једна заштитна да не могу више грађани да прилазе и да у парцелу поново истоварају смеће. Остављена је капија на средини где се може прићи и урађен је један пут по средини депоније где може да се приђе за случај за земљу или ситан грађевински шут да се и даље ове рупе попуњавају, ако буде било потребно", каже Ковачевић.
"Преко четири и по хиљаде камиона смећа је одавде извучено. Замислите колону 4.500 камиона, па ако је један камион просечне дужине 10-12 метара, па замислите 4.500 пута 10, то је 45.000 метара, 45 километара дуга колона камиона смећа је одавде однета. Те пластичне ствари показују у ствари колико је велики посао урађен и мислим да слике како је то изгледало раније, како то изгледа сада, да то не може да се препозна. Али сад није крај посла. Сад је морамо да контролишемо, морамо да превенирамо целу ствар и ако треба сутра и да кажњавамо и ово је један велики посао који је одрађен и биће доста још посла ове врсте. Остаје на ономе ко је власник земљишта да управља њиме. Депонија је настала немаром бројних грађевинаца са простора Лаћарка, Мартинаца, нису ово могли Митровчани да донесу, не могу они стићи довде. Овде је некада постојала фабрика “Варда”, то је део дрвног комбината, невероватно како је то временом девастирано и то је слика и прилика оних првих пар година после 2000. кад су рушене фабрике. Овде сад добијамо с друге стране, једну корисну ствар, грађевинско земљиште на ком може да се ради. Лаћарак постаје толико атрактивна локација. Дакле, рушење "Вардиних" објеката, па и рушење “1. новембра”, када је неко сматрао да овде може да баца грађевински шут, настала је ова депонија. У то време, Сремска Митровица није била толико богата да је могла ово све да уради, сад Митровица има довољно новца, заједно са државом, да може ово да реши за кратко време" закључио је градоначелник Бранислав Недимовић.
