Први део
Чувари културног наслеђа војвођанских Мађара "A vajdasági magyarság kulturális örökségének Őrei Мађари у Војводини чине једну од највећих националних мањина у Србији, са богатом историјом, културом и традицијом која је дубоко укорењена у овом региону. Војводина је домаћин великом броју Мађара, а њихово присуство у овом делу Балкана траје већ неколико векова. Мађарска заједница у Војводини има значајан утицај на културни, друштвени и политички живот региона, док се истовремено суочава са изазовима очувања свог идентитета и права унутар шире српске друштвене и политичке заједнице. Мађари су населили Војводину током различитих историјских периода, али најинтензивнији талас миграција догодио се током Хабсбуршке Монархије, посебно након Велике сеобе народа и падања Османске империје у овом делу Балкана.
Према последњем попису из 2022. године, Мађари чине око 3,5% од укупног становништва Србије, док је највећи број њих концентрисан у Војводини, посебно у општинама као што су Суботица, Сента, Кањижа, Бачка Топола и многим мањим насељима на северу и истоку регије. У Војводини, Мађари су већинско становништво у неколико општина, а њихова култура и традиција дубоко су укорењени у животу тих заједница. Свакодневно се суочавају са изазовима у очувању свог идентитета. Национални савет мађарске националне мањине, између осталог, бави се и очувањем историјског и културног идентитета мађарске националне мањине. Према речима Бориса Бајића, из Националног савета Мађарске националне мањине у последњих неколико година доста тога је урађено на очувању националног идентитета Мађара. Права су регулисана законом, постоје различите установе које се тиме баве, а доста је урађено и на образовању младих, као и на поболшању услова за њихово школовање.
“Похвалио бих председника Фремонда Арпада и његов тим људи и службу који неуморно дан за даном раде на реализацији свих законских норми које постоје у Републици Србији. Будући да ми заиста се трудимо да оне законске могућности које нам стоје на располагању у максималној мери искористимо. Заиста смо се у претходном периоду трудили да у што већој мери у оним областима у којима смо надлежни да се само организујемо, односно да примењујемо самоуправу, што већи број установа или да оснујемо или да преузмемо оснивачка права. А имамо и ону другу категорију, а то су установе од посебног значаја за националну мањину, односно за наш Национални савет и нашу националну заједницу. Тако да смо се ми у претходном периоду заиста трудили да реализујемо сва права”, рекао је Бајић и додао да сада са поносом може да каже да постоји и око 30 установа чији је оснивач или суоснивач Национални савет.
“Мађари који живе ван простора Мађарске имају право на двојно држављанство. Наши суграђани живе са тим правом, користе то право, то је једно цивилизацијско право и то је апсолутно нешто што је јако добро за нас. Ми имамо и студентски дом Европа, чији је смештајни капацитет око 400 лежаја. Војвођански Мађари, односно Мађари из Републике Србије, који одлуче да студирају у Новом Саду, могу да живе у студентском дому, имају сјајне услове, то је једна прелепа зграда на јако добром месту у Новом Саду. Поред тога што ту бораве студенти, ту се хране, постоје и сјајни програми за њих, постоје разноразне радионице, где студенти могу да изражавају своје креативне идеје и да учествују у ваннаставним активностима. Са тим људима се баве озбиљни професори и озбиљни људи, како би се што боље припремили не само за своје испите на својим факултетима, него и за све друге области, које ће им бити касније важне у животу и у каријерама. Ту је и припремни програм за пријемни. То је нешто што сада актуелно. Колико ја знам, од 2011. године се тај припремни програм примењује. Оно што ми желимо, јесте да своју децу што боље припремимо, не само за тај пријемни, него као што сам већ рекао, и за будуће каријере и за живот. И у том смислу, из 13 предмета, постоји ова припрема за пријемни испит. Улажемо додатне напоре да нашу децу покушамо да задржимо овде и да им понудимо неке опције како да им живот у Републици Србији и наставак њиховог школовања учинимо што примамљивијим”, рекао је Бајић.
Az első rész
"A vajdasági magyarság kulturális örökségének Őrei "
A vajdasági magyarok Szerbia egyik legnagyobb nemzeti kisebbségét alkotják, amelynek gazdag történelme, kultúrája és hagyományai mélyen gyökereznek ebben a régióban. Vajdaság nagyszámú magyarnak ad otthont, jelenlétük a Balkán ezen részén évszázadok óta tart. A vajdasági magyar közösség jelentős hatással van a régió kulturális, társadalmi és politikai életére, ugyanakkor identitása és jogai megőrzésének kihívásaival néz szembe a tágabb szerb társadalmi és politikai közösségen belül. Vajdaságba a magyarok különböző történelmi korszakokban települtek be, de a legintenzívebb népvándorlási hullám a Habsburg Monarchia idején volt, különösen a nagy népvándorlás és az Oszmán Birodalom bukása után a Balkán ezen részén.
A legutóbbi, 2022-es népszámlálás szerint Szerbia összlakosságának mintegy 3,5%-át teszik ki a magyarok, míg a legtöbben Vajdaságban koncentrálódnak, különösen olyan településeken, mint Szabadka, Zenta, Kanjiža, Bácska Topola és számos kisebb település. a régió északi és keleti része. Vajdaságban több településen a magyarok a többségi lakosság, kultúrájuk és hagyományaik mélyen gyökereznek e közösségek életében. Nap mint nap kihívásokkal néznek szembe identitásuk megőrzése terén. A Magyar Nemzetiségi Nemzeti Tanács egyebek mellett a magyar nemzeti kisebbség történelmi és kulturális identitásának megőrzésével foglalkozik. Boris Bajić szerint a Magyar Nemzetiségi Nemzeti Tanács az elmúlt néhány évben sokat tett a magyarság nemzeti identitásának megőrzéséért. A jogokat törvény szabályozza, különböző intézmények foglalkoznak vele, és sokat tettek a fiatalok nevelése, oktatási feltételeinek javítása érdekében.
„Szeretném megdicsérni Fremond Árpád elnököt és csapatát, valamint azt a szolgálatot, amely nap mint nap fáradhatatlanul dolgozik azon, hogy a Szerb Köztársaságban létező összes jogi normát végrehajtsák. Mert valóban igyekszünk maximálisan kihasználni a rendelkezésünkre álló jogi lehetőségeket. Az előző időszakban ugyanis a lehető legnagyobb mértékben azokon a területeken törekedtünk, amelyekben illetékesek vagyunk önmagunk szerveződésében, azaz önkormányzati alkalmazásában, minél több intézmény létrehozásában vagy az alapítói jogok átvételében. És megvan a második kategória is, amelyek a nemzeti kisebbség, vagyis Nemzeti Tanácsunk és nemzeti közösségünk számára kiemelt jelentőségű intézmények. Az előző időszakban tehát valóban igyekeztünk minden jogot érvényesíteni” – mondta Bajić, majd hozzátette, most már büszkén mondhatja el, hogy körülbelül 30 olyan intézmény van, amelynek alapítója vagy társalapítója a Nemzeti Tanács.
„A Magyarországon kívül élő magyaroknak joguk van a kettős állampolgársághoz. Polgártársaink élnek ezzel a joggal, éljenek ezzel a joggal, ez egy civilizált jog, és ez abszolút olyan dolog, ami nagyon jó nekünk. Nálunk van az Európa diákotthon is, amely körülbelül 400 férőhelyes. Diákotthonban lakhatnak az újvidéki tanulmányok mellett elhatározó vajdasági, azaz szerbiai magyarok, kiváló feltételekkel,ez egy gyönyörű épület, nagyon jó helyen Újvidéken. Amellett, hogy ott laknak a diákok, ott étkeznek, remek programok is várják őket, vannak különféle workshopok, ahol a diákok kifejthetik kreatív ötleteiket, tanórán kívüli foglalkozásokon vehetnek részt. Ezekkel az emberekkel komoly professzorok és komoly emberek foglalkoznak, hogy a lehető legjobban felkészülhessenek nemcsak a kari vizsgákra, hanem minden olyan területre is, amely későbbi életükben és karrierjükben fontos lesz számukra. . Felkészítő program is van a felvételire. Ez most aktuális dolog. Tudomásom szerint ez az előkészítő program 2011 óta valósul meg. Azt akarjuk, hogy gyermekeinket a lehető legjobban felkészítsük, nem csak a felvételi vizsgára, hanem ahogy már mondtam, a jövőbeli karrierre és életre is. És ebben az értelemben 13 tárgyból van ez a felvételi vizsgára való felkészülés. További erőfeszítéseket teszünk annak érdekében, hogy gyermekeinket itt tartsuk, és lehetőséget kínáljunk számukra, hogy minél vonzóbbá tegyük életüket a Szerb Köztársaságban és továbbtanulását” – mondta Bajić.
