Буњевачки језик и идентитет дубоко су повезани са историјом Буњеваца на простору Војводине. Вековима се буњевачка реч чувала у породицама, на салашима, у песмама, причама и народним обичајима. Посебност буњевачког говора огледа се, између осталог, у икавском изговору и бројним старим речима и изразима који су се преносили с генерације на генерацију. Управо је језик један од важних чувара буњевачког културног идентитета.

Буњевци су кроз историју живели у мултикултурном простору северне Бачке, највише око Суботице и Сомбора. Упркос различитим историјским околностима и утицајима, сачували су своје обичаје, културу и свест о припадности буњевачкој заједници. Данас се буњевачки језик негује кроз образовање, културне установе, књиге, медије и рад буњевачких удружења. Посебно је важно што се језик преноси на млађе генерације. За Буњевце, језик није само начин говора. Он је део породичног памћења, традиције и осећаја припадности.

Шта значи бити Буњевац?

Буњевачки идентитет није могуће свести на једну ствар.

Он је састављен од језика, породичног наслеђа, вере, обичаја, народне ношње, песме, игре, односа према земљи и завичају, али и од свести појединца да припада буњевачкој заједници.

За многе Буњевце управо је осећај припадности породици и заједници био начин да се идентитет очува и онда када историјске околности нису биле једноставне.

Зато се буњевачки идентитет не може посматрати само као историјска категорија. Он постоји и данас – у породицама које своју децу уче старим речима, у песмама које се и даље певају, у народним ношњама које се облаче на свечаностима, у Дужијанци, Великом прелу, фолклору и свакодневном животу.

Јер народ живи онолико дуго колико живи његова реч.

 

Bunjevački jezik i identitet

 

Bunjevački jezik i identitet duboko su povezani s povisti Bunjevaca na prostoru Vojvodine. Vekovima se bunjevačka rič čuvala u obiteljima, na salašima, u pismama, pričama i narodnim običajima. Posebnost bunjevačkog govora ogleda se, između ostalog, u ikavskom izgovoru i brojnim starim ričima i izrazima koji su se prinosili s generacije na generaciju. Upravo je jezik jedan od važni čuvara bunjevačkog kulturnog identiteta.

Bunjevci su kroz povist živili u multikulturnom prostoru siverne Bačke, najviše oko Subotice i Sombora. Unatoč različitim povistarskim okolnostima i uticajima, sačuvali su svoje običaje, kulturu i svist o pripadnosti bunjevačkoj zajednici. Danas se bunjevački jezik njeguje kroz obrazovanje, kulturne ustanove, knjige, medije i rad bunjevački udruga. Posebno je važno što se jezik prinosi na mlađe generacije. Za Bunjevce, jezik nije samo način govora. On je dio obiteljskog pamćenja, tradicije i osjećaja pripadnosti.

Šta znači bit Bunjevac?

Bunjevački identitet nije moguće svest na jednu stvar.

On je sastavljen od jezika, obiteljskog nasliđa, vire, običaja, narodne nošnje, pisme, igre, odnosa prema zemlji i zavičaju, ali i od svisti pojedinca da pripada bunjevačkoj zajednici.

Za mnoge Bunjevce upravo je osjećaj pripadnosti obitelji i zajednici bio način da se identitet sačuva i onda kad povistarske okolnosti nisu bile jednostavne.

Zato se bunjevački identitet ne može posmatrat samo kao povistarska kategorija. On postoji i danas – u obiteljima koje svoju dicu uče starim ričima, u pismama koje se i dalje pivaju, u narodnim nošnjama koje se oblače na svečanostima, u Dužijanci, Velikom prelu, folkloru i svakodnevnom životu.

Jer narod živi toliko dugo koliko živi njegova rič.

 

30.08.2026.